САДРЖАЈ

ИСТОРИЈА ХРАБРОСТИ ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ 1
Увод 3
Гавро Стојановић и црква у Козарцу 5
Школовање Симе Стојановића 15
Сакупљање фолклорне грађе и описивање старина у БиХ 19
Књижевно-етнографски рад Симе Стојановића 24
Борба за црквено-школску аутономију 30
Културни покрет Срба у Приједору 34
Пјевачко друштво Вила, светосавске бесједе
и хор Славјански 38
Смрт и васкрс Нације 49
Дјеца 57

ДЈЕЛА СИМЕ СТОЈАНОВИЋА 64
Благај и Дервиш-Кула. 66
Допуна опису манастира Моштанице. 71
Постанак Приједора. 76
Опис села Балта и воде Светиње. 84
Козарац с околином. 88
Невјерна жена. 100
Домишљан. 105
Два рсузa. 109
Како умире грјешник, а како праведник? 113
Човјек и ђаво. 116
Вук и његов хаџилук. 118
Муха и обад. 120
Лисица и лисичад. 121
Како је постао међед ? 122
Како је постала жаба ? 123
Како је постала кртина? 124
Отац и мати Вукашина краља. 125
Како је св. Јован добио име Иван? 127
Што су терзије погурене? 128
Досјетљив апсеник. 129
Баба и смрт. 130
Циганин и царева кћи. 131
На оном свијету. 132

ДЈЕЦА 135
Георгина Стојановић 137
Како сијеш, онако ћеш и пожњети 137
Како је постало Кнешпоље. 140
Школа за сеоске домаћице у Срп. Волару и Брезичанима 142
Милица Стојановић 146
П Р И Ј Е Д О Р 146
Сретен Стојановић 156
Мој отац 156
ЧЕКАЈ!... 163
Запис о Видовдану 164
Мој брат 167
Младен Стојановић 170
ЦРНИ СОНЕТ 170
БОЛАНИ ДОЈЧИН 171
У ОВОМ ГРОБЉУ ЖУТОМ... 172

ПРИЛОЗИ 173
Библиографија 176
Завршне напомене 177
Биљешка о аутору 179а

Serbica nova

Књижевноисторијске студије
Књига 2

Уредник
ДУШАН ИВАНИЋ

Чигоја штампа
Београд 2001.

Младенко Саџак рођен је 1961. године у Приједору. Студиј књижевности завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву (1985), а постдипломске студије на Филозофском факултету у Загребу, гдје је 1991. одбранио магистарски рад под насловом Функције пејзажа у романима Милоша Црњанског.
Докторску дизертацију под насловом Натуралистички наративни модели у српској прози између реализма и модерне одбранио је 2000. године на Филолошком факултету у Београду. Она се појавила у едицији Serbica nova (Чигоја штампа, књ. 2, Београд, 2001. године).

До сада је објавио већи број научних радова из области поетике и историје српске књижевности. Живи у Приједору. Запослен је на Филозофском факултету у Бањој Луци, на Одсјеку за српски језик и књижевност, као доцент на предмету Српска књижевност XIX вијека.

Портрет Симе Стојановића
Историја храбрости једне породице

Сећам се када су прављени велики зборови пред црквама, на којима се тражила црквено-школска аутономија. Ја сам са децом отишао на ћуприју одакле је требало да дође мој отац са савојим сељацима. С друге стране, и другим путевима, стизали су свештеници са својим парохијанима и ја сам већ био нестрпљив што њега нема, али се наједном појавише облаци прашине из које се појави силуета мога оца на коњу, за њим барјактар на коњу са мотком високом неколико метара, и на њој српски барјак. Иза барјактара било је близу стотину коњаника. Иза њих неколико стотина сељака пешака.
Поворка је била невероватно импозантна. Сељаци у празничним оделима испрсили се, спремни на све. Барјактар снажан и висок, на лепом коњу, као да има пред собом визију Бошка Југовића, а мој отац, свечано обучен, са новом камилавком на глави, новим појасом и новом узенгијом на коњу, достојанствено јаше и гледа напред озбиљно. Када је наишао поред нас само се насмешио и наставио пут који води слободи.

Рекло би се да је тада видео Босну слободну и срећну и као да је заборавио на дане бежања у планине. Сећао се сигурно тада како га је бабо стигао у Костајници, када је пошао у Србију у добровољце, па лупајући га новим опанцима по глави и враћајући га кући говорио му да Србију помаже Русија, а Босну нема ко да ослободи ако сви оду у добровољце. Сада је сигурно мислио да је, ето, дошао почетак тога ослобођења. Народ креће, барјак српски високо се вије, он у новој одори јаше мирно на коњу, а муслимани и Швабе ћуте и посматрају ову снагу и свет.
Тако ми је отац остао у сећању као узор човека који верује и иде напред са народом у борбу за добро
 

( Сретен Стојановић, Сећања на младост 1904-1922, одломак )

>>>>>>

Натурализам у српској књижевности
 

Naturalistic Narrative Models in Serbian Prose
Between Realism and the Moderna
Abstract

The paper "Naturalistic Narrative Models in Serbian Prose between Realism and the Moderna" deals with the types of the poetic model ofnaturalism and the modes of its presence in Serbian literature towards the end of the 19th and the beginning of the 20th century. The research was conducted by means of the theory of models: to begin with, the
poetic (scientific, abstract) models of realism, naturalism and the Moderna were established, following which the research was directed towards literaryartistic achievements in terms of specific modelatives (model ingredients which essentially participate in modelogenesis the coming into being ofparticular models). Within the framework of these narrative models, those elements of theirs which correspond to the requirements of the naturalistic poetic model
were abstracted and grouped together. The paper deals with modelatives at the level of the text (those making up the contents: objects and themes, characters and motivation, as well as those partaining to expression: style and narrative methods), mode1atives at the level of the context (causes of narration, the phi1osophicaland ideological dimensions of1iterary works, the author's intentions, as well as the aims of writing and the functions of literary works) and
modelatives which establish the unity of textual and extratextuallevels (the modelatives of the narrator Following the analysis ofthese modelatives, the results of the research were systematised: in Serbian literature, especially in the period between 1892 and 1902, some writers, to a greater or lesser degree (Matavulj, Rankovic, Vukicevic on the onehand, Corovic,Veselinovicand others on the other) realised naturalistic narrative models, each with certain specific
characteristics. Apart from the realm of the subject matter, the orientation towards naturalism was particular1y manifested in the scientisation of their narrative methods. At the same time, the development of the technique of literary expression represents one of the basic characteristics of naturalistic influences in Serbian literature.

>>>>>>

dizajn medi pro informatika